Dimenzija umetničkog nadahnuća


Dizajn nakita

Zlatara Diamond Spot - Blog o dizajnu nakita
Danas dizajn nakita predstavlja osobenu umetnost.
Dimenzija umetničkog nadahnuća govori o emocijama, ukusu i stilu.

Dizajniranje nakita kao jedna od osnovnih delatnosti

Dizajniranje nakita je jedna od osnovnih delatnosti u sistemu mode i oslikava estetski senzibilitet dizajnera. Nakit predstavlja dimenziju prirode koja je iznjedrila prekrasne materijale, dimenziju umetničkog
nadahnuća dizajnera, a pretočeno u zadovoljsto osobe koja ga poseduje.

Umetnost dizajniranja nakita

Diamond Spot, Daniela Komatovic, design

Umetnost dizajniranja nakita razvija se od prostog oblika do sofisticirane obrade metala i dragog kamenja
poznatog u modernom vremenu. Najraniju dokumentovanu obradu kamena uradio je Theophilus Presbyter
(1070-1125) koji je bio i jedan od poznatijih zlatara.

Dizajn nakita i tradicionalno crtanje

Zlatara Diamond Spot, Daniela Komatovic, designing

Dizajn nakita je ostao relativno konstantan tokom godina. Tradicionalno ručno crtanje i izrada su metode
koje se i dalje koriste pri dizajniranju nakita ali nedavni brzi razvoj tehnologije i mehanizacije
omogućile su umetnicima izbor lakših alternativa pri izradi nakita.

XX vek i elementarne promene

XX vek oslikava elementarne promene u stavu javnosti prema dizajnu nakita.
Dizajn ostaje vanvremenski, a nežne duše čuju tajni šapat svog omiljenog nakita.

Boje pri dizajniranju nakita

Boje su jedan od najkorisnijih, ali i najmoćnijih alata u izradi nakita. Odabir boje nakita u potpunosti zavisi od vašeg ličnog ukusa, koji može biti pod uticajem kako aktuelnih trendova, tako i prirode i drugih faktora. Kombinovanje boja predstavlja najteži i najvažniji deo prilikom izrade nakita i u tu svrhu postoje određene smernice koje Vam mogu pomoći da napravite kombinaciju koja će biti interesantna i prijatna za oko.

Točak boja predstavlja neprocenjivo sredstvo za donošenje odluka prilikom kombinovanja boja u izradi nakita. On pokazuje odnos između primarnih, sekundarnih i tercijarnih boja. U primarne boje ubrajamo crvenu, žutu i
plavu boju. Njihovim mešanjem nastaju sekundarne boje pa tako crvena i plava daju ljubičastu, žuta i
crvena narandžastu, a žuta i plava zelenu. Mešanjem primarnih i sekundarnih boja nastaju tercijarne
boje: narandžasto-crvena, žuto-narandžasta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta,
crveno-ljubičasta. Bela, crna i siva se smatraju neutralnim bojama. Točak boja se deli
takođe i na tople i hladne boje. Tople boje su: crvena, žuta i narandžasta,
a hladne plava, ljubičasta i zelena.

Izvor informacija wikipedia.